Слободан Вуковић (Даниловград, 1946-), дипломирао социологију на Филозофском факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Загребу (1991). Радио у Институту за социолошка и криминолошка истраживања (1992-1999) и у Институту друштвених наука (1999-), где је сада научни саветник и управник Центра за социолошка истраживања (од 2002). Главни и одговорни уредник часописа Социолошки преглед (1994–1996. и 2000–2004), и члан Националног савета за науку (2006-2011). Био председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1996-2000. У осамдесетим годинама 20. века самостално урадио искуствено истраживање класне структуре српског друштва (објављено 1994), а у првој деценији 21. века истраживао корупцију (објавио три књиге). Последњих година истражује распад Југославије, посебно медијски и економски аспект. Објавио: Радништво и бирократија (1985), Покретљивост и структура друштва (1994), Чему приватизација? (1996), Корупција и владавина права (2003), Право, морал и корупција (2005), Корупција и транзиција (2007), Етика западних медија (2009).