Слободан Миладиновић (1957, Цариброд), дипломирао је социологију (1983) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, а магистрирао (1993) и докторирао (1999) на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Читаву универзитетску каријеру направио је на Факултету организационих наука Универзитетуа у Београду, на коме је прошао сва звања: од асистента-приправника (1989) до редовог професора (2009). Предмет његовог научног интересовања су друштвена структура и покретљивост, социјалне неједнакости, друштвене вредности, етнички односи, социолошки аспекти технолошког развоја. Објавио је око 150 библиографских јединица, међу њима и универзитетске уџбенике Елементи социологије организације (2002),Београд: Факултет организационих наука, Основи социологије организације (2007), Београд: Факултет организационих наука и Увод у социологију организације (2003, више издања), Београд: Факултет организационих наука, као и научне монографије Друштво у раскораку: између унутрашњих противречности и европских интеграција (2008), Београд: Нова српска политичка мисао, Етнички односи и идентитети: између сукоба и сарадње (2009), Београд: Факултет организационих наука и Елите распада (2009), Београд: Службени гласник.
Учествовао је у већем броју домаћих и међународних научноистраживачких пројеката и руководио је већим бројем емпиријских истраживања, међу којима као посебно значајне треба нагласити истраживања „Етнички односи у Србији – етничке дистанце“ и серију истраживања под заједничким називом „Косово и стратешке интеграције“ Био је члан Председништва Удружења за социологију Србије и Црне Горе. Члан је Српског социолошког друштва, Удружења технологија и друштво. Члан је уредништва часописа Социолошки преглед и Нова српска политичка мисао.