Радомир Лукић (Милошевац (код Смедерева) 1914–Београд, 1999), дипломирао Правни факултет у Београду (1937), са просечном оценом 10, докторирао на Сорбони (1939), доцент на Правном факултету у Београду (1940), ванредни професор (1950), редовни професор (1956), декан (1958-59). Предавао Теорију државе и права, Филозофију права, Општу социологију и Методологију правних наука. Био предавач у Греноблу, Паризу, Ници, Варшави, Москви и Келну. У САНУ од 1961. као дописни члан, редовни од 1970. Секретар САНУ (1971-1974), потпредседник САНУ (1974-1977), а секретар Одељења друштвених наука (1981-1982). Његова Сабрана дела (1995) обухватају 11 томова (4.600 страница). Веома популаран као професор, познат по духовитостима. Основна школа у Милошевцу носи његово име. Признања: Седмојулска награда (1971), Октобарска награда Београда (1975), Специјална Вукова награда (1994), Орден рада са црвеном заставом (1965), Орден заслуга за народ са златном звездом (1978). Најважнија дела: Основи стечајног права с поступком за принудно поравнање ван стечаја (1938), Теорија државе и права. 1, Теорија државе (1953, више издања), Теорија државе и права. 2, Теорија права (1954, више издања), The state organization of Yugoslavia (1955, преводи и на француски, шпански, италијански, немачки, мађарски), Историја политичких и правних теорија. Књ. 1, Од антике до почетка XVII века (1958, више издања), Основи социологије (1959, више издања), Друштвена својина и самоуправљање (1964), Формализам у социологији (1969), Политичке странке (1966, више издања), Социологија морала (1974, више издања).
Огромне су заслуге Радомира Лукића за српску социологију. Након Другог светског рата, када су догматски марксизам и званична политика одбацили социологију као „буржоаску науку“, покушавајући да је замене „историјским материјализмом“, Лукић је одлучно заступао становиште да се социологија мора увести као обавезан предмет на све правне факултете у земљи (Радомир Лукић, „Основи науке о друштву“, Универзитетски весник, Београд, 20. маја 1954, стр. 2). Ова његова иницијатива је и остварена до 1958. године. Лукић је, такође оснивач и први председник Српског социолошког друштва (1954-1956; тадашњи назив: Секција ЈУС за НР Србију) и писац првог послератног уџбеника социологије (Увод у социологију, 1957). Лукић се још 9. новембра 1956, на оснивачкој скупштини ЈУФС заложио за „стварање посебног социолошког факултета, односно групе на филозофском факултету, која би давала дипломиране социологе“ и затражио да „социологију, као општу науку о друштву, треба увести у свим средњим стручним и општеобразовним школама“. Прва од ових његових иницијатива, уз сарадњу и помоћ и других социолога, реализована је 1959, а друга 1961. Током педесетих и прве половине шездесетих година био је најбољи представник српске социологије у иностранству, учествујући на многобројним социолошким конференцијама и доводећи у Београд нека од најважнијих социолошких имена тога доба (између осталог и председника Светске организације социолога, Жоржа Фридмана, 28. септембра 1956). Свесрдно је помагао раст и самостални развој млађих социолога, не љутећи се на поједина секташка ниподаштавања која је, током седамдесетих и осамдесетих година 20. века, доживљавао од појединих радикално-маркистичких колега. Био је велики социолог и велики човек, за кога је речено: „Радомир Лукић је несумњиво наш најблиставији ум друге половине 20. века и, истовремено, један од најсуптилнијих духовних величина наше културе и стваралаштва“ (Светислав М. Јарић).
У знак признања за све што је учинио за заснивање и афирмацију социологије као науке и струке код нас, награда за животно дело Српског социолошког друштва, која се додељује једном годишње, носи назив по академику Радомиру Лукићу.
Овде можете чути глас Радомира Лукића, снимљеног на предавању које је професор Лукић одржао на Коларчевом народном универзитету у Београду, 28. јануара 1966.
За даље читање:
Зоран Гудовић: Радомир Лукић као социолог и правни мислилац PDF (350 KB)
Радмила Васић: Радомир Д. Лукић: могућност заснивања Социологије морала PDF (379 KB)
Миомир С. Наумовић, Јелена Петковић: Радомир Лукић о традиционалном селу PDF (336 KB)
Снежана С. Попић, Урош В. Шуваковић: Академик Радомир Д. Лукић − претеча проучавања глобализације у Србији PDF (340 KB)
Споменица: Научно наслеђе Радомира Д. Лукића PDF (4809 KB)