img1
img2
img3

Језици

English French German Italian Portuguese Russian Spanish

Социолошки преглед 1938.

Први број часописа Социолошки преглед објављен је 1938. године у Београду, у виду књиге-зборника на 436 страница. Он је главни плод рада Друштва за социологију и друштвене науке (1935-1941), претече данашњег Српског социолошког друштва (основаног 1956) које је и обновило излажење Социолошкog прегледа (1961).

 

Председник Друштва за социологију и друштвене науке био је Ђорђе Тасић, који је, уједно, био и први уредник Социолошког прегледа.

Социолошки преглед је покренут са амбицијом, како стоји на првој страници Увода, „да припомогне са своје стране, према моћима својих чланова и према могућностима рада код нас, напретку друштвених наука у нас. Оно није дошло да руши ауторитете или да прокламује истине, за које се у свету не зна. Оно има ту скромну амбицију да пође корак даље у проучавању друштвеног живота од оне тачке, до које се код нас дошло, и да пренесе методе рада који су већ победиле у свету".

Ако се пажљивије погледа садржај ове књиге, имајући у виду и писце прилога, видеће се да је њена амбиција не само покретање једног стручног гласила, па не чак ни покушај почетне систематизације једне дисциплине. У истом Уводу, приређивачи износе став да "социологија и остале друштвене науке су само један од главних путева који воде тој општој и синтетичкој људској науци. Са својим сретствима и својим оквирима оне теже остварењу једне јединствене и опште друштвене науке, науке која ће у извесном смислу превазићи социологију, која је само један историски облик научне синтезе, и носити просто али величанствено име носиоца свих стварања у науци и друштву: наука о човеку".

Појавивши се петнаестак година од након последњег броја Диркемовог Социолошког годишњака, организацијом и садржајем Социолошки преглед има многих сличности са чувеним Диркемовим часописом. Сачињен је од четири дела, у којима се критички разматра однос социологије са осталим друштвеним наукама, потом стање социологије у другим срединама, питања социологије у образовању, на крају прилично исцрпан преглед социолошке и сродне литературе објављене на француском, немачком и српском. Овај последњи одељак броји целих стотину страница.

После ове свеске Социолошког прегледа, посвећене односу социологије и посебних друштвених наука, најављене су и друге свеске, пре свега она „посвећена социологији села, за коју смо већ припремили знатним делом материјала“, како је стајало у Уводу првог броја. Ђорђе Тасић је био иницијатор искуствених социолошких истраживања на српском селу, уз помоћ „општег упитника“, по угледу на Цвијића. Реализован је „програм теренских истзраживања у неким селима Подриња и Мачве, у новембру 1935. (...)По повратку са села ми смо средили наше извештаје за публиковање у посебној свеци Социолошког прегледа, која је ускоро требало да буде објављена“ (сећања Николе Вуча, Социолошки преглед 3/1978, стр. 12). Само су рат и окупација земље спречили Тасића да доврши припрему за публиковање рукописа и одштампа најављену следећу књигу Социолошког прегледа посвећену социологији села. „Рукопис је непосредно пред почетка рата био спреман за штампу“, сећа се и Божидар С. Марковић (у Социолошком прегледу 3/1978, стр. 17). „Не знам каква је била даља судбина тога рукописа“.

Цео број Социолошког прегледа из 1938. можете наћи овде.