Анђелка Милић (Београд, 1942-), дипломирала социологију (1965), магистрирала (1970) и докторирала (1975) на Филозофском факултету у Београду. Радила у Институту друштвених наука (1965-71) и на Филозофском факултету у Београду (асистент 1971, доцент 1978, ванредни професор 1983, редовни професор 1986, у пензији од 2009). Стручно се усавршавала, а доцније и држала предавања, у Немачкој, Енглеској и САД. Боравила и предавала као стипендиста Фулбрајтове фондације на University of California, Berkeley, САД (1990-1991). Руководилац више истраживања српског друштва и породице. Области рада: социологија породице, социологија омладине, социологија образовања, антропологија. Организовала у Београду Конференцију Међународног истраживачког комитета за породицу, при International Sociological Association (1988). Оснивач родних студија на Универзитету у Београду (1992, прва катедра у на Балкану). Главни уредник Социолошког прегледа (1981-1983, заједно са Бориславом Џуверовићем) и Социологије (1993-1995). Била председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1977-1979. Објављивала радове у водећим страним часописима, између осталог: «The women’s movement in Serbia and Montenegro at the turn of the millennium» Feminist Review (1/2004), «The Family and Work in the Post-socialist Transition of Serbia: 1991–2006», International Review of Sociology (2/2007). Књиге: Загонетка омладине: теорија и историја омладинске структуре (1987), Класе и породица (1978), Домаћинство, породица и брак у Југославији (1981; заједно с Евом Берковић и Ружом Петровић), Жене, политика, породица (1994), Генерација у протесту: социолошки портрет учесника Студентског протеста 96/97 на Београдском универзитету (1998, заједно с Лилијаном Чичкарић) Социологија породице (2001. и 2007), Женски покрет на раскршћу миленијума (2002).