Триво Инђић (Лушци Паланка, Б. Крајина 1938 – Београд, 2020), дипломирао права и магистрирао социологију на Правном факултету у Београду. Радио као асистент на групи за социологију Филозофског факултета у Београду, одакле је уклоњен због припадања дисидентској групи „Праксис“ (1975). Био истраживач у Заводу за проучавање културног развитка, у Институту за међународну политику и привреду и Институту за европске студије у Београду. Главни уредник Социолошког прегледа 1989-1991. Помоћник савезног министра за просвету и културу СР Југославије (1992-1994), амбасадор СРЈ/СЦГ у Шпанији (2001-2004), и саветник председника Републике Србије (2004-2012). Главни уредник часописа Право и друштво. Књиге: Савремена Шпанија (1982), Успон маса (1985), Тржиште дела ликовне уметности (1986), За ново просветитељство (1998), Технологија и културни идентитет (2009).
Триво Инђић (1989-1991)