Аљоша Мимица (Београд, 1948-2011), дипломирао (1972), магистрирао (1982) и докторирао (1989) социологију на Филозофском факултету у Београду, где је провео и цео свој радни век (асистент 1979, доцент 1989, ванредни професор 1995, редовни професор 2001). Предавао Историју социјалних теорија, Историју класичне социологије и Историју класичне антропологије. Био је стипендиста француске владе у Maison des sciences de l`homme (Париз, 1983-84), а потом стипендиста College internationale des traducterus litteraires (Арл, 1995). Превео с француског низ класичних филозофских и социолошких дела: Монтескјеа (О духу закона, 1. и 2.), Токвила (Стари режим и револуција) и Диркема (Елементарни облици религијског живота, Друштво је човеку бог). Приређивач Социолошког речника (2007, заједно са Маријом Богдановић). Уредник часописа Марксизам у свету (1977-1979), главни уредник Социолошког прегледа (1983-1985, заједно са Угљешом Звекићем). Са Иваном Чоловићем уредио књиге Друга Србија (1992) и Интелектуалци и рат (1993). Књиге: Оглед о средњој класи (1983), Радикалска социологија (1991), Монтескје, Токвил, Диркем (1995), Емил Диркем и радикалска социологија (2004), Време када је народ говорио – одјеци и реаговања у „Политици„, 1988–1991 (2008, заједно с Радином Вучетић), Мислити заједно – преписка између Декарта и Елизабете (2010, заједно с Јасном Шакотом-Мимицом), Аналекта (2011). Превођен на француски, енглески, словеначки и пољски језик.