Сретен Вујовић (Цетиње, 1946), дипломирао (1970), магистрирао (1976) и докторирао (1982) социологију на Филозофском факултету у Београду. Школску 1975/76. провео у Европском универзитетском центру у Нансију (Француска), стекавши диплому Европских студија. Радио као истраживач у Југословенском институту за урбанизам и становање, у Београду (1970-1971), а затим на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, као асистент (1971-1982), доцент (1982-1987), ванредни професор (1988-1993) и редовни професор (од 1993). Био управник Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду (1993-1995). Предавао као спољни сарадник на Архитектонском и Географском факултету у Београду, на Филозофском факултету у Никшићу, као и на Одсеку за архитектуру Грађевинског факултета у Подгорици. Учествовао на међународним социолошким скуповима и држао предавања у Устарицу (Француска), Стразбуру, Бриселу, Прагу, Вустеру (Кларк Универзитет, САД) и Њујорку. Био члан редакција часописа Социологија, Култура и Espaces et societes и главни уредник Социолошког прегледа 1985-1987. Објавио: Лефеврова мисао о граду (1979), Град и друштво: марксистичка мисао о граду (1982), Живети на Чукарици (1985), Социологија града (1988), Људи и градови (1990), Град у сенци рата (1997), Млади и сида (1999), Урбана социологија (2005, заједно с Мином Петровић).